Srpski književni glasnik

88 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

А у каквој сразмери то стоји са оним крупним речима и тешким оптужбама које смо (в увод) видели да ми Г. Станојевић упућује2 Колико је према овом истинито оно што Г. Станојевић кроз целу критику једнако говори да је у мојој књизи скоро све „нетачно“, „погрешно“, „сасвим погрешно“, „сасвим некритично“ итд > Или оно што за мене лично каже да „слабо“ или „врло слабо познајем“, или да и „не познајем“ ни „политичку историју српску“, ни „византиске ствари“, ни „нашу стару књижевност“; да нисам „систематски радио свој посао“; да сам „небрижљиво читао многа дела“; да ми ни „стил“ не ваља; да ни талента немам; итдг Или, најзад, оно што он, на самом крају и као обшши закључак целе критике, каже: „Све ово што сам ..казао, мислим да показује доста јасно да је стара наша књижевност у овој књизи,.. израђена доста овлаш и без довољно спреме и разумевања. Г. Поповић... мора још много ра дити на старој нашој књижевности, ако хоће да она у другом издању, које мора бити не прерађено, него сасвим наново израђено, буде шачна и добра“2 То остављам мојим читаоцима да пресуде.

У својој безграничној смелости, Г. Станојевић на једном месту своје критике (стр 56) даје претпостављати да замер«е које је он учинио мојој књизи, нису све него „само неке од њих“, и Да те друге оставља ваљда да

и у том часопису, има јеп у руском „Византиском временику“, има је п у „Романији“ п у „Англији“ и у толиким другим часописима и књигама које се баве књижевношћу Средњега Века! Кад сам ја написао реч „сва“, ја сам ту учинио најобачвију и најневинију ошипку пера, коју један ваљан критичар н» би ни помињао. Да је ошипка пера, јасно се види по горњим мојим речима да се поменути романи „налазе у многим западним књижевностима“. Тек ваљда нико неће мислити да ћу ја за западне књижевности упућиваги на Крумбагера !

И ако је само ове две замерке у ствари учаенио библиографија, то Г. Станојевиђу ниилпа не смета да за целу библпографију моју кал», 6оз даљих доказа, да у њој „има у оста томји иначе ерло много погрешака и непоштуности“ (стр.' 0)!

пља ска акоаји “> — пансаке

“4 3 -=

Б