Srpski književni glasnik

Научни ПРЕГЛЕД. 89 наведе други пут. Ја и то остављам читаоцима да према овом од прилике процене од колике вредности може бити, а њему на то одговарам само ово: — Реците, госпо дине Станојевићу, све што имате да замерите. Удружите се, тога ради, и са оним вашим пријатељима који тако исто масле о мени и о мојој књизи као и ви, и, пошто то иде једно с другим, тако исто знају и разумеју ствари као и ви. Само, добро ошворише очи, и не надајте се да ћу вам ја одговарати док овде ви најпре и у целини не побијете ово што сам ја овде изнео.

На крају овог свог одговора и као закључак свему, ја ћу још само две напомене да учиним: о Г. Станојевићу, и о својој књизи.

1 О Г. Станојевићу дала би се читава глава написати као закључак из овога што смо досад видели. Ја нећу, бар за сада, ту главу да пишем. Ја нећу подробно да аналишем колико је монструозна критика Г. Станојевића у научном, у друштвеном, у ма којем другом погледу, и ако је Шек сад — пошто су његове замерке све до једне побијене — јасно у ком је степену она монструозна. Ја нећу да резимујем све што сам овде онде по критици о томе рекао, и што би се још дало рећи. Нећу више да се осврћем на неблагородне побуде које су кренуле Г. Станојевића да ову критику напише, а при којима је погазио све обзире што дугује и колегиалности, и нашем заједничком универзитету, и интересима наше младе науке, и, најзад истини, која је све и сва. Нећу да истичем како тек сад изгледају његове зле намере кад нису погодиле циља него оставиле за собом само рђав траг, оне „дубоке тражине мржње и једа“ о којима говори Љубиша. Нећу да се враћам на оно што сам говорио о његову незнању, неразумевању, _ненаучном духу, нелојалности, и другим злим и крајње развијеним особинама његовим, које би тек сад ваљало покупити уједно па њима објаснити његову критику, ако би се она и шад могла објаснити.