Srpski književni glasnik

Ђ ЕД М ИКАЛ, + 103

вина Гошподара не боји. све би скакало једно на друго низ те сокате и по тија кршах, док са свога поганства не би Господа Бога разгнијевили, да пусти газап на свијет, ка на нечесову проклету Инђију у стари вакат, што се поје.

Тако Ђед Микаљ.

И тек онда кад му завршно „збогом“ добацих, а он ми га и баба његова у један глас с „у добри час!“ прихватише, осјетих се лак као да ми је ко трогодишње букагије с нога скинуо.

И отада, кад год у лов идем, увијек собом носим по двије кутије жижица у џеп и по пуну пљоску студене воде о рамену.

НЕВЕСИЊСКИ.