Srpski književni glasnik

ХосЕ-МАРИЈА ДЕ ХЕРЕДИЈА. ' 117

јена, другим речима, да су мање обдарени, — могло би се скоро рећи да би они тад били „већи“ песници, „већи“ у смислу који смо горе дали, то јест топлији, осећајнији).

У шакве описне песнике иде и Хередија; ја сами у почетку рекао да је он описни песник у најбољем смислу те речи. —

Друго, начин, у песништву, као у опште у уметности, у овом случају као и у осталима, чини много, скоро све. Начин, уже речено сшил којим Хередија описује, ми смо видели да је сјајан; шарен и живописан као што су слике каквог великог колориста, каквог Тициана. То је онај исти крепки и поуздани цртеж, они исти златни и сребрни тонови, она иста богата и шарена палета. Ја се не могу ни на чему задржавати; ја могу дати само примере; али су и они довољно речити. Хередијин је стил као онај „тростих“ из његова сонета Јазон и Медеја:

Шилипал јез ђојз Фил уој де ртеггегјез, Пе гтапаз ојзеацх рахзајеп! зоџз 1ез уопће Пеште, Ег дап5 Тез Јасе5 Фатсеп! репуан Гахиг дез с1јецх,..

Ми смо раније видели више примера Хередијина стила; додајмо још само један сонет, један који досад још нисмо ни поменули (доиста, могли бисмо узети који било, на. сумце). Он гласи:

Ју 5 еоие

Раз ипо зец! ђрш! алпзесбе оп ад'ађеше еп тагапде, ТопЕ Фот6 зопз 1е5 егапда5 ђој5 ассађјез де =о1е1 Оп Је Теш асе ера1х гапизе ип јошг раге!

Ап уејоџига зошђге ећ допцх Чех топазез Ф'етегацде.

Стане Је доте ођзсит, М1а1 хрепф де у годе

Е6, зиг шез с15 па-с105 ајапелиа де хопштен,

Пе те есјатз ша Гогте пп гезеац уегте! (пи з'аПопсе ећ зе стоје а ггахега Готфђте сћапде.

1 Осветљујући шуме својим крилима од драгог камења, Велике тице пролетале су испод сводова у цвећу, — А на сребрна језера даждило је небеско плаветнило.