Srpski književni glasnik

118 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Уегз Ја сале де [еп дие ггатеп! ]е5 гауопз, Уоје Те Ттеје еззапп дЧез гећез рарШопз Џи'ептугеп| Ја Јштлјеге еБ Је раглшп дФез зеуез;

АЛогз тез дојећз (гета а зајтазел| сћадце Ш, Еђ дапз 125 ташез Фог де се Шеб зиђи , Сћаззеџг ћагтошецх, јетргзоппе шез геуез.!

Колико сјаја и шаренила! И сликару би било тешко такмичити се овде с песником. Сонет, кад му проучите смисао, значи да од свих ових сјајних и блиставих и сунчаних, румених и зелених и пламених, златних и шарених ствари, песник гради одећу „својим сновима“, сво“ јим песничким мислима. Какав стил, и какво богаство речи, и како гиздавих!... Узгред буди речено, речник је Хередијин покупљен — или пробран — не само из васколиког речника песничког, но још из свих наука, из свих историја, из свих култура, из свих заната. И Француз онај који није обилато и, ако тако могу рећи, разноврсно начитан — наћи ће у сваком другом сонету непознату реч. Да се не зна Хередијин беспорочни укус, и да не знамо да Хередија није писао за пук, могао би човек помислити да се он каћиперски кити том множином речи; као што је у књигу метнуо велики број свакојаких, често врло далеких алузија на историјске догађаје. А у књизи нема ниједне штампане напомене, ни најмање; књига је

1 „Подневни одмоР“. — Нигде зука од мушице или пчеле у лету; — Све спава у великим шумама преплављеним сунцем; А кров њихово густо лишће промиче светлост слична — Тамној и мекој кадиви смарагдове маховине.

Просијавајући мрачне сводове, огњевито Подне светлуца овде онде, — И, на мојим полузатвореним, уморним и сањивим очима. Од тисуће ситних светлаца испреда румену пређу, — Која се шири и укршта кроз топлу хладовину.

Ка томе пламеном и прозрачном ткиву које граде зраци, Узлеће лака рој шарених лепгирова — Опијен светлошћу и мирисом сокова;

Тада моји уздрктали прсти хватају конац по конац, — И у златне чворове те танане мреже, — Ловац лепоте и ритма, ја облачим своје снове.