Srpski književni glasnik

пон паши питање мане наге ИЧИС. 78 1 нв. + екс

АДИ и о запао пас аи 5 завио.

ХОСЕ-МАРИЈА ДЕ ХЕРЕДИЈА.

Ене

шок појединости. Ничег обапетог код њега, или развученог, или утрпаног ; нигде празнине, закрпе, или ожиљка Мисао је код њега увек непогрешно прецизно исказана као да је у камен урезана, и /асна, — и логично казана у свима појединостима; особина врло ретка, нарочито код песника с богатим обликом, богатим и правилним сликом. Њему стих и слик нису сметали, и ниједна његова реченица, или слика, или реч није уступак учињен стиху и слику; и није му сметао ни „најтежи облик лир скога песништва“, сонет; јер Аполон —

Уошап! ропззег а ђош! гопз Је гипеп:5 Јтапсојз, туепфа ди зоппећ јез меопгецзез 10151 —

— као што вели Боало.

То савршенство, та савршена шачносш у изразу мисли или представе, (сигурност исказивања, савршена „чистота“) — свак који зна уметност и њене особине зна и то да је она највиши степен уметничкога дара; у књижевности као и у осталим уметностима. Поетска (творачка) моћ и укус стоје, у опшшој јерархији ствари, исто тако високо, или и више; и, разуме се, играју иу уметности врло високу улогу; али за уметника, коме је позив да 98 израза замишљеним и пробраним стварима, први јеи најважнији услов имати способност потпуног, савршеног казивања. Историја песништва и уметности пуна је врло великих људи чија вредност долази несравњено мање од вредности њихових основних, почетних замисли, но од савршенства с којим су своје замисли исказивали. Обратно, нема великога уметника без висо«е моћи исказивања, па ма колико иначе његове замисли биле високе или занимљиве.

Хередија има то савршенство обраде... Франсоа Копе, примајући Хередију у Француску Академију, рекао му је да му изгледа чудно да је Хередија са тако мало радова — ако изузмемо његове преводе у прози, око две хи-

1 Хотећи да доведе до очајања француске песнике, Изуме тешке и строге законе сонета.