Srpski književni glasnik

129 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Еп уал Је Отапа РопшШе а Таб цп Јес абегпе

ЕЕ сопзице децх 1015 Гогасте зЊу и;

Р'ап Јопе запелоћ Гатеш, Ја уеџуе, Гогрћеп Етриззеп! Коше еп дец! дие Та (Феггепг сопзгегпе.

ЕЕ сћадице зојг Ја Тоше аПаћ апх адпедцев, Р]еђе, езсјахез, епјал5, [епштег, ује-Шагаз садиса БЕ [опЕ се аие уот Зиђиге ег Гегеазше;

Топз апхјеих Че уојг 5игеју, аџ д0о5 уегшен РПез топа Зађјз оп 1 Гое запејап! ди зојен, Бе Оћећ ђогепе топге зиг Гејерћап! бепе:!

Коментар је можда излишан. Одмах се види колико је ствари казано у ових четрнаест стихова: и бегство и неред после битке, и бојно поприште далеко од Рима, и у Риму свештеници, и гомила, и живот дневни, и на крају она величанствена слика Сабинских брда, под цр. веним сунцем, са силуетом „једнооког Вођа“, — долазак Ханибала. И колико још других појединости! (И како тачних, знаће само онај коме је потанко познат тај лист из римске историје). Где би Момзену било потребно десет страна, Тациту две, Хередији је четрнаест стихова довољно. То је једна од привилегија уметности. Уметност „резимује“.

К томе, или тачније. при свем том, то јест у пркос тој краткоћи, у Хередије је све прецизно и све савршено: и стих и слик (као што ћемо одмах видети), и избор речи, и избор појединости, и распоред и сразмера и

1 Један консул убијен, други бежи ка Линтерну — Или:у Венузију. Ауфид се излио, препун — Лешева и оружја. Гром је ударио — У Капитол, бронза се зноји, а црвено се небо помрачило.

Узалуд је Првосвештеник приредио гозбу боговима — И упитао два пута књиге сисилинске; — И дед, п удовица, и сироче, дугим јауком, — Испунили су ожалошћени Рим, окамењен страхом.

Сваке вечери. гомила је ишла до Водовода, — Пук, робови, жене, деца, изнемогли старци, — И блуднице из Субуре и робијаши из тамница; –

Сви пуни стрепње ишчекујући, да се на руменим плећима Сабпнеских брда, над којима се сија крваво око сувчево, — Појави једнооки Вођ на свом афричком слову.