Srpski književni glasnik

122 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

љаде стихова, за тридесет година — могао стећи тако велики глас; док су други песници с много обилатијим радом остали у много нижем реду од њега. Није то ни: мало чудно.

Најзад је и Хередијин песнички и творачки дар, у оквиру његовог преимућствено описног песништва, такође велики. Ја сам мало пре поменуо избор појединости; избор, то јест измишљање појединости. Свако је уметничко дело збир појединости у које се „грана“ и „грозда“ основна, почетна замисао; и (кад оставимо на страну саму вредност те почетне замисли) сва теорија и пракса уметничког дела своде се на ову способност: умети за основну мисао измислити оне „значајне“ или „битне“ појединости које основну мисао најбоље тумаче или истичу. То измишљање је у Хередије врло срећно. Ретко ко, у свом роду песништва, уме тако срећно наћи значајну појединост, — више још, лепу појединост (не само значајну, него лепу и значајну), — више још, наћи и ону значајну појединост за коју се тражи не само живља машта и однегован уметнички укус, но виши творачки дар, — скок, напон, виши хитац творачкога дара. Те лепо нађене „појединости“ нису више само ствари његова стила, но и његове песничке душе и његовог творачког дара у ширем смислу. Он уме да нађе духовиту, крепку, патетичну, величанствену или драматичну појединост, ону која даје вишу силу или дубљи значај ње. говим сликама. Таква је (да поменем само примере из већ наведених стихова, који би се, међутим, могли умножити наводима из целе књиге) она појава Херкулова на свадби Пиритојевој, — она „исполинска“ сенка његова, на месечини, за Кентаврима који беже, — онај пламени лет Пегазов, — оно црвено сунце на Сабинским брдима на којима се помаља силуета једнооког Вођа на афричком слону, — она млетачка госпођа која се на врху степе: ница „осврнула у пола“, и насмешила на арапче које јој носи скут, –- она два златна пипка на самурајевом шлему што дркћу на сунцу, — онај „трепет од злата, седефа