Srpski književni glasnik

124 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

у поређењу са старима, звоне као данашњи стогласни оркестри према Лулијевој музици од четири ћеманета. Они су се између себе такмичили, који ће од њих измамити из стиха више мелодије, богатији ритам, већу изразитост. Виктор Хиго има стихове као:

Кез стапаз сћагз сепиззароа адш геутеппепћ је хот...

у којима су нагласци и њихов распоред, — њихова те: жина и међусобна близина, — тако у складу са мишљу коју казују саме речи, — с утиском тешкога кретања великих кола која стењу и шкрипе „враћајући се вечером дома“; — или стихове као:

Оп Ттајз рагћши зогта дез ТоцНез Ф4'азрподеје,

Без зош ез де Ја пи Побајепј зиг бајтаја,..

— стихове прекрасне, у којима алитерације мекога /, (комбиноване с алитерацијама течнога [), тако много доприносе лепоти. Остали романтичари и Парнасовци тако исто. Наш Хередија има примера ради, .. Ља1зве, ап, |еггапје сћеуге, Зоџгде апх сћеугоћетеп!з ди сћеугеап ди'еПе зеуге...3

— и има још много више и боље: алитерације и асонан. ције, не као код других, проведене кроз стих два, но проведене, кад треба, кроз цео сонет, с једним обиљем и прикладношћу без такмаца. У сонету Гозлаћени велин, складно са глатким и сјајним златом и велином, течно ;/ и звонко а долазе, у округлој цифри — једно чешрдесеш, друго педесет пута; — наравно, увек у границама беспрекорног укуса.

1 Свежи су се мириси ширили из бокора асфодела, – И ноћни лахори прелетали су преко Галгале.

2 ...Остави, пријатељу, козу која лута — И не чује дречање јарета којем не да сисе...

~

ут ИУ РРЛЕЦУВРУ О ЗрРРУТУТР РУЦИ УРИНУ УНРРУ ЧИ РИРОУРУЗЉЕУИ ПОРТ