Srpski književni glasnik

ХОСЕ-МАРИЈА ДЕ ХЕРЕДИЈА 125

И има:

Еб Ја-ђаз, зоџз Је рош, адозхе сопгге џипе агеће, Напшђа] есоптак, репзи ег лотрћапе, Бе реппетеп! хопга дех |еејопз еп тагеће...1

Ја случајно имам превод те песме на немачком:

Ат ВгискепргеЏег догЕ Јјећи Наппћај, Спа зтегетеца је ТапхећЕ ег апсезрапт Пег паћ пдеп Гегтопеп дитргет 5Зећа!.

Доста добро, као превод у опште ; али оне тежине, онога напора, онога шапкања „легија у ходу“ — нема. Изговорите добро француски (и тако да се осећа ритам стиха) _речи: Ге ргетпетет! 50ита... — с врло оштрим р:б; са суспенсијом гласа на 2 (због идућег немог е); са два тешка и једно другом приближена наставка еп! и зошта, — и видећете каква је разлика између стихова Хередијиних и сувише течних и звучних стихова његова преводиоца. Тако су у сваком правцу развијали и измишљали нове облике стиха: дуже од дванаест слогова, краће од дванаест: од четири, од три, од два слога. Виктор Хиго, своју познату песму Вишешке игре Краља Јована, испевао је целу у стиховима од три слога, у строфама од осам стихова, кроз тридесет и две строфе:

ба, атгоп хеПе, Еспуег, · Моп Паје

Пез јег.

Моп соепг роје 5оп5 Ја јоје, Опапа је ђгоје Т/ебтег,2

' А из даљине, под мостом, наслоњен на стуб од свода, Ханибал је слушао, замишљен и као победилац, Потмуло тапкање легија у ходу.

2 Де, седлај, — Коњушару, — Мога верног — Хата. Срце ми игра — Од радости — Кад нога гази — Узенгију.