Srpski književni glasnik

126 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

У песми Гег Олпиз („Зли дуси“) он има стихове од два слога: Мигз, УШе Еб рог, АзПе Ре тоге. Мег сте Оп ђлзе Та ђге; Топћ дотЕ1 —

Ти стихови расту у идућим строфама у стихове од три, од четири, од пет слогова, и тако даље, до десет, па онда опет исто тако постепено опадају, док се песма у последњој строфи не заврши поново стиховима од два слога. И све то нису залудни огледи, забаве из дуга времена, но уметнички начини смишљени у нарочитом циљу. У овој песми описује се излазак Злих духова, у ноћи; и растење стихова иде с њиховим приближавањем; кад дођу, у олуји и кроз муње и громове, и стих је порастао у десет слогова; — и они који су песму читали, знају како је неочекивано ефективно то место у песми; и како је после чудно и занимљиво удаљавање духова, и изумирање раније граје, у идућим, све краћим стиховима, док у последњој строфи, која изгледа да и сама издише, нестане и последњег шума. Ефект је сличан али много јачи, и много озбиљнији — ефекту познатог музичког комада, Михаелисове „Турске страже“, која се у почетку чује као у даљини, затим са целом праском док пролази поред нас, па се најзад постепено опет изгуби у даљини.

Најзад су наши песници успели направити сонети у стиховима од једног слога. Нису врло озбиљне ствари, али је забавно видети какве изгледају и такве песме; ја ћу навести један од тих сонета, најбољи, од Жила де Ресегије (песника другог и трећег реда, али човека који

' Зидине, град, — и пристаниште, — уточиште — смрти; сиво море — по коме бију — ветри; — све спава.

; 3