Srpski književni glasnik

сђистчр ме

4 Е

„ у - + >

| У

Хосе МАРИЈА ДЕ ХЕРЕДИЈА. 187

је у почетку романтизма играо врло активну улогу); нећемо, наводећи, изгубити много времена. Он гласи: Когђ Веле,

ЕПв РогЕ;

зотђ Егвје, ОпеПе Мог|!

Козе С1ове, Га

Визе га Ррјзе.. 1 Сонет је потпуно правилан; и сликови и њихов

распоред, онако као у сваком сонету, и сонет има и своју песничку мисао. —

Тако су тражили и нове сликове. Сиромашни Расинов слик, који се често састојао из једног јединог кртог и слабачког самогласника (две трећине Расинових мушких сликова састоје се из слогова ег и 6), заменише богатим сликом у коме је, поред осталога, самогласнику скоро стално претходио један „сугласник•ослонац“ — сопзоппе Ффарриг, — то јест сугласник који је слику додавао још један глас, и који је самогласнику давао више чврстине и више звучности. АЕ и сопе скоро и није слик. Али ни гепац и оатси не чине добар слик; треба гласу и у оба слога да претходи и исти „сугласник-ослонац“; треба сликовати гепаи и регаџ, или оатси и товбси. И, разуме се, што је већи. број елемената који се сликују, то је и слик пунији, „богатији“, као што кажу Французи.

1 Дивна, она спава. — О трошни усуде и тужна смрти! Уцвалу ружу ветар је однео!...