Srpski književni glasnik

128 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Тако богатећи и усавршујући своје сликонве, они су, најзад, успели да један стих сликују с другим у целој његовој дужини од дванаест слогова, другим речима, да начине слик од дванаест слогова. Марк Моније, доиста, има ове стихове, — или овај слик — како се хоће — о „Галу, љубавнику краљичином“:

са, атапт де Ја гете, аПђа — [оџг тастпапште! (аПатштеплћ де РАтепе а Ја Топг Маспе а Мте..1

Ова су последња два примера, наравно, мање 03биљне ствари, играчке, атизене;, као што кажу Французи; али и по њима се може видети колико је на стиху и слику рађено, и колико су стих и слик и у најозбиљнијим песмама имали од тога рада користи; као што онај који је научио играти, уме лепше и да иде. Поменућу само да не треба претеривати важност спољашњег облика, — као што је, на пример, чинио Банвил; и друго дам у других народа има сличних виртуозности у песничкој вештини; историја се књижевности понавља и у про: стору и у времену.

Враћајући се сад на Хередију, рећи ћу да и међу вештацима какве смо досад помињали, Хередија изгледа виртуоз.

Мени, на жалост, не остаје времена за опширнију анализу његове версификације; нека то остане за други пут, за један од наших редовних часова. Ја ћу овде рећи две три речи само о његовом слику; а о његовом стиху, поред једне раније напомене, поменућу још само његову изванредну вештину у употреби „опкорачења“ или „преноса“ (француски: епјатбетепг или гејег), — то јест пренашања једног кратког остатка мисли у други стих.

Од таквог пренашања ништа није луђе кад се чини механички, мајмунишући другима, без унутрашњег разлога; али употребљено прикладно, оно може бити врло леп ефект. Виктор Хиго их има прекрасних; а Хередија има

' Гал, краљичин љубавник, оде витешки — да јуначког подвига! — од Арене до Великг Куле у Ниму.

4. на у РОУ ВАМ ка 5 :

а аса аса коле а зао а а + ЗМАЈ аие