Srpski književni glasnik

у СТАРИ БЕОГРАД. 147

се догађаји тесно везани за историју постанка наше државе, догађаји, истина, понекад ситни понекад крупни, понекад радосни а понекад жалосни, али свакад такви, какви ће у књизи наше народне прошлости и наше престонице остати забележени за вечита времена!

Саборна црква, онаква каква је остала иза Турака и грчких владика после Лаудонова рата, без куле и кубета, није одговарала ни потребама, ни укусу новијег нараштаја, те је сва порушена, пошто се увидело да се не може више поправити. При рушењу ове цркве извађене су кости Доситеја Обрадовића и осталих који су ту били сахрањени. Доситеј је на ново сахрањен испод нове цркве.

Кад су 1837 године копани темељи новој, садашњој цркви, показало се, као што прича Сретен Л. Поповић у својим „Успоменама“, да су темељи старе цркве тако јаки да се нису могли извадити на обичан начин, јер се малтер између камења био уабоносио. Зато би решено да се у стари темељ не дира, него да се нови темељи поставе око старих, тако да су темељи старе цркве остали у темељу нове цркве. 15 јула исте године свечано су освећени темељи новој цркви, чему су присуствовали Кнегиња Љубица са беговима и Миланом и Михаилом, државни великодостојници, војска и народ у великом броју.

Док се нова црква градила служило се у једној од дасака начињеној црквици у авлији данашње богословије, са јужне стране садашње саборне цркве. То је онда била авлија двора, у коме је живео митрополит Петар све док се није 1849 године преселио у нову митрополитску резиденцију, која и сада још служи митрополитима као обиталиште. Ова црквица је остала тамо и онда, када је нова саборна црква, коју је сликар Димитрије Аврамовић украсио сликама, довршена и освећена о св. Аранђелу 1845 године, под владом Кнеза Александра Карађорђевића, у присуству самога Кнеза и Кнегиње.

10%