Srpski književni glasnik

148 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Сем ових, било је на овом месту још неколико за оно време лепих зграда, од којих се до скора одржала кућа Николе Христића Бадемлије, преко пута данашње богословије, на месту где је данас нова Крсмановићева кућа. У овој кући, која је имала карактер отменијих турских кућа, била је смештена богословија пре но што је грађена она велика кућа на Калимегдану, која данас по своме бедном спољашњем изгледу нити служи на част нашој цркви, ни државној власти, која овако забатаљену зграду трпи у сред престонице.

Била је на истом месту код цркве још једна лепа и оригинална кућа, која још и данас постоји. То је Ичкова кућа. Ову кућу је Кнез Милош градио од материјала, који му беше остао кад је зидао господарски и Љубичин конак и све остале јавне грађевине у томе крају. У њој је била прва српска пошта у оно време кад је још постојала и аустријска пошта. На једном од прозора у Ичковој кући још се и сада може видети отвор, у која су се бацала писма.

Овај део вароши, ма колико да је за наше данашње појмове примитиван, важио је у оно доба као реткост, којој су се чудили Турци. Срби из прека, кадгод би долазили у Београд, најпре би свратили у цркву и у кнежев конак, хвалећи уређеност и чистоту овога краја вароши. Чувени прота Стаматовић, који је 1834 године, још као парох сегедински, посетио нашу престоницу и затим у „Српској Пчели“ ову посету описао, са гнушањем прича о нереду и мурдарлуку, на који је наишао у граду, а нарочито у старом пашином конаку, и не може доста да се начуди реду, чистим и лепим кућама у срп. ској вароши, помињући колико су српски чиновници уљуднији и образованији од турских званичника у граду и од ерлија у турској вароши. Нарочито је у овом Стаматовићеву путопису, који и сувише одаје одушевљена патриота Србина, занимљива она претерана хвала београдске калдрме, за коју путописац тврди да би се на њу многе вароши у Угарској могле угледати. Наравно,

~