Srpski književni glasnik

(РУМА Ра

«

К: Х . Е 'Ф. > 4. Р

Стари БЕОГРАД. 149

да и то треба узети сит отапо зан5 и том приликом се сетити да је у оно време по сегединским некалдрмисаним сокацима било толико блата, да су често пута и коњи и кола у њему пропадала.

Отуда од цркве ишло се управо у Чаршију, кроз једно уско сокаче, у коме су били дућани најниже врсте, понајвише симиџинице, лебарнице. млекарнице. старе отрцане механе и по која бакалница, а улица је била тако тесна да су се двоја воловска кола једва могла мимоићи.

Где је сада „Слога“, ту је била једна стара турска кавана, где се изигравао „карађоз“, источњачко позориште са марионетама, а онде где је сада Железничка Дирекцаја био је један стари хан, у коме су одседали кири: џије, рекалије и кочијаши. Авлија је била баровита и пуна ђубрета и ту у једној бедној собици седео је чувени Бока клисар, код кога су у оно доба господска деца буквар учила.

Права велика чаршија и трговина почињала је од бивше Куманудијеве куће на углу Кнез -Михаилове улице па на ниже ка Дунаву. Дорћол звало се раскршће где је пролазио Видински сокак (Душанова улица), водећи у град и пресецајући Главну Чаршију и улицу која је водила ка Дунаву. Дорћол је покварена турска реч Дортјол, која значи четири пута или сокака. Идући од Дорћола к Дунаву биле су саме касапнице. Овај део улице био је нечист, пун ђубрета и смрада, јер тада није било кланица, него се стока убијала и клала у самим касапницама. Одмах до ових касапница продавала се и риба. Ту је било т“шта паса, а било их је доста и по улицама, особито у онима, у којима су Турци становали. На самом раскршћу извршивали су Турци смртну казну одсецањем главе осуђеном којега је леш обично два дана лежао потрбушке, а главу су му Турци стављали на стражње тело између бутина. Покојни Филип Христић, који је ово причао, уверава у својим забелешкама, које