Srpski književni glasnik

150 Српски Књижевни ГЛАСНИК

ми је уступио његов пре кратког времена преминули син Милан, да је све то својим очима гледао.

Чаршија је почињала од Куманудијеве куће. Ту су биле трговине у оно време првих трговаца. Почев од Гаврила Вуковића, па Хаџи-Лазића, Марка Радовановића, Ђуре Главинића, Ристе Бадемлића, Пере Белопољца, Димитрија Радовића, Димитрија Лазаревића (Циган-Мите), Манојла Стефановића, Сараф Косте, Ристе Милушића, Цветка Карабиберовића, Ђоке Попадића, Дуке Пешике - и тако даље све до Барјак-Џамије, која и сада постоји. Кад је оно био велики пожар близу Дорћола, тада је Дука Пешика подигао на том месту шест дућана све од тврдог материјала с гвозденим вратима и прозорима, и то је учинило те је тада овај крај постао много живљи и интересантнији. Скоро у исто време подигао је Милутин Радовановић одмах до дућана Дуке Пешине двокатну зграду од тврдог материјала с великим подрумима на свод, коју је свет ишао да види као неку реткост. Преко пута била је велика трговина Давичина и кавана Зисина.

Кавана у оно време није било више од три: Зисина, Паје Кантарџије и Ећим-Тошина. Ова последња била је преко пута од Саборне Цркве. Доцније била је Гушан. чева, близу Калимегдана, одмах до Вучићеве (Барловчеве) куће, која и сада постоји у промењеном облику. Зисина кавана била је најчувенија, јер ту су долазили велики трговци, особито Грци, којих је у то време било много у Београду.

Иза Варош-Капије није испрва било никаквих кућа но само неколико просјачких и циганских бурдеља, а варошко гробље било је тамо где је сада Бранкова улица. У десно од варошког гробља била је Манојлова Башта, куда је свет лети недељом и о празницима у шетњу ишао. Ту је била једна велика бара, пуна жаба, које су својим крекетањем досађивале шетачима. У башту и кавану Манојлову долазило се, с једне стране, сувим, а с друге преко ћуприје, која је била над баром, од при-

| 24 у 3 9 ј 8 ~