Srpski književni glasnik

Стари БЕОГРАД. | 151

лике према кући Јевте Угричића. А на самом углу Угричићева имања постојала је једна чесма, коју су звали Циганлијом или Циганском Чесмом.

Прота Јосиф Стефановић подигао је одмах иза Варошкапије прву кућу. Доцније су том крају ницале куће једна за другом, нарочито онда кад је Кнез Милош наредбом натерао људе да се ту насељавају и кад је подигао прву касарну, и то такозвану Стару Касарну и једну велику зграду преко пута од касарне (данашњу артиљеријску касарну), у којој је најпре био смештен енглески консулат (под Хоџесом), а доцније под кнезом Александром „попечитељства правосудија и просвештенија“. Цео овај крај звао се онда Сава-Мала.

Да би се могао што пре подићи овај крај вароши, Кнез Милош је решио да пренесе гробље из данашње Бранкове улице на садашње Марково Гробље код ТашМајдана. Ово није извршено тако брзо, као што се тада мислило, јер је тешко било натерати људе да напусте старе гробове и да своје мртве пренесу на ново гробље код цркве св. Марка, коју је кнез Милош сазидао 1832, близу оне умке на којој је 1830 године прочитан хатишериф. Ново гробље тек је прорадило 1836 године. Први мртвац, који је у њему сахрањен, био је неки Димитрије Бик, који се сам убио у највећем весељу.

Чим је гробља нестало одмах се почело зидати. Прве улице, које су насељене, биле су Бранкова, онда Господска улица и Космајска, онда поп Пантина улица.

Најстарије куће у новој гробљанској улици, коју су тада прозвали Господском, јер су се у њој нарочито после 1840 године настанили најугледнији државни достојанственици, била је Хербезова или доцније Грујићева, и за тим Германова кућа, одмах до Стејићеве, која је зидана много доцније. По реду, кад је која грађена, помињу се Заглина кућа, (сада г-ђе Јанковић), кнежевског представника Стеве Марковића, попечитеља и представника Тенке Стефановића, саветника Павла Станишића, Саве Шиљића, ректора лицеја Косте Бранковића,