Srpski književni glasnik

152 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

(између Крстићеве и нове Грујићеве), Николе Крстића, Јована Мариновића, Косте Црногорца и већ на самом Зеленом Венцу кућа Алексе Симића. Тамо где је данас кућа Мариновићева (сада Академија) била је некада, на крају старога гробља, велика рупа, коју је ваљало засути, пре но што се пређе грађењу темеља, који је зато морао бити необично чврст. Кућа Г. Стеве Тодоровића грађена је много доцније, на плацу који је покојни Ма: тија Бан поклонио своме зету. Кад год су се у овој улици ископавали темељи, наилазило се на кости, а највише на плацу Стејићеве куће. Бранко Радичевић, бавећи се у Београду 1849 године становао је у оној малој кући преко пута од куће Хербезове или Грујићеве, а ранио се у кавани Подунављевића (данас Енглеска Краљица), кога су онда звали Коста Кец.

Из Бранкове или Господске улице излазило се на Зелени Венац, на коме је била велика бара, у коју се стицала вода са свих страна. На оном крају баре, тамо где је доцније био суд, стајала је нека механица. Механџија, кад год би за механу имао да прима пиво, које му је шиљано из пиваре кнеза Михаила, која је грађена 1839 године, он би се чунићем, који је био привезан за механу, одвезао на ону страну баре и ту утоварио бурад, која су њему била намењена. '

(Наставиће се.)

Тодор СТЕФАНОВИЋ ВИЛОВСКИ.

1 За ове занимљиве податке, као, и многе слике из тога доба, имам да гахвалим Г. Стеви Тодоровићу.