Srpski književni glasnik

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД.

ПРЕРАДА И ПРИКАЗ „КОШТАНЕ“.

Писци обично прерађују своје комаде из два разлога: или да у њих унесу какво ново искуство у погледу самог схватања појединих делова комада, или да их што више прилагоде публици у драмском, сценичном и чисто бинском смислу. Г. Борисав Станковић је хтео и једно и друго: друго више него прво. У првом погледу учињене су ове модификације: Асан, који је раније лепо изгледао кад је ћутао, проговорио је врло незграпно и нескладно, и тиме нам одузео осећање радозналости које смо имали за његову личност; у другоме чину, даље, додане су неке ситније карактеристике ситуацијама и личностима које су сасвим равнодушне по општи утисак; у последњем чину, најзад, слика спремања за свадбу и сама свадба израђени су мало шире и ре. љефније. Са последњим двема модификацијама додирнули смо и модификације у другом погледу, у погледу сценичном и чисто бинском. Њима се може да дода и уношење нових песама и игара које треба да припреме нагли севдах Хаџи-Томе. Али, и у једном и у другом погледу, Г. Борисаву Станковићу није главни разлог био уметничка вредност Кошшане, већ једино и искључиво укус публике. Идући за простим осећањима наше пу-

___ блике, Г. Станковић је био близу да од своје Коштане

створи маџарску мелодраму каквога Тота. Тиме његова