Srpski književni glasnik

~

у

оба

82 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Кад ништа друго није могао, он је излазио на једно оближње брдо и посматрао ту кућу. Она је била старински тип ужичких кућа. Образовала је потпун квадрат. Кров јој је био у виду звезде. У врх крова налазила се плехана вртешка која је својом руком показивала куда ветар дува. Са улице, на првом спрату виделе се само неке мазгале, јер је цео спрат био један огроман подрум. Прозори од другог спрата били су наравно већи, али под самим кровом, тако да их је широка стреја заклањала до половине. У авлији се видела око куће велика диванана обојена у српску тробојку. Од куће, па све до идуће суседске зграде био је масиван зид од ћерпича. На зиду је била само једна капија, на којој гвоздена алка у лавовској чељусти врши овде још улогу електричног звонцета.

Овај тип куће, на који ми данас мало обраћамо пажње, заслужује већег изучавања. У њима ја укус наших старих; у њима њихов начин живљења, друштвености, јавног укуса и мишљења о варошима и о варошком животу. Али ово није у овом тренутку интересовало младога човека. Он је посматрао ту кућу и мислио на једну девојку која је ту затворена и трпи исту муку као и он.

— Не, ја јој морам помоћи, ма по цену живота. Част је преча од живота.

И он се реши да запроси девојку. То је био једини пут да покаже свакоме, да је његова пријатељица поштена девојка, а он да није један баналан заводник.

Спремише се, он и Машан, и одоше кући газде Веселина.

Било је то после подне, тако око три сата.

Кад отворише капију, нико не изиђе пред њих. Авлија је зврјала празна. Из подрума је ударао задах на плесан и пиће. У дворишту видеше још једну зграду, сниску и дугачку, ваљада за млађе. Даље, преко буњишта, видела се башта са лејама лука, приткама за боранију, зеленом стазом по средини, домаћим цвећем ис једним лањским хладњаком.

"Рт" 7Р"Р""" 7 РГ

МЗ ин.

ава о =

Ма о с. Га "А ок бан <<<. ока

у