Srpski književni glasnik

> ИН Ре

86 Српски Књижевни ГЛАСНИК. — Јуче неко претука' калфа-Спасоја -— јави му једног дана Машан. — Нашли га код Табане без свије-

сти. На главу му био џак. Заудара је ка иста стрвина, те ти га у ријеку, па онда у шпитаљ. Капетанин ме испитува... ама, божа ми вјера, нијесам ја. Не би' поганија руке.

Младен га је слушао равнодушно. Њега је нестајало... људска ситничарства нису се више лепила за њега. И он се питао: |

— Нашто тор Зашто да га тукуг

— А то ће ти бити Веселинови момци. Курјак ти је то; он никоме дужан не остаје, аратос га било.

Другипут му Живко рече да је видео Даницу.

— Био сам јуче код Цаје — рече му он. — Била је и Даница. Остали смо до самога мрака. Даница је непрестано говорила о теби. Она верује да ћеш ти оздравити, и ми смо, разуме се, то исто говорили.

Једанпут га је посетила и Цаја. Донела му је слатког од јагода и једва се уздржала од плача.

Она је хтела да му нешто каже, али није знала на који начин. Најзад рече:

— Поздравила вас Даница... Она је хтела да дође са мном, али није могла... није никако смела. Више нигде не излази.

Младен је био обукао некакав грудњак и могло се видети како му се груди слабо дижу и спуштају.

— А што не излази — упита Младен, тек да нешто каже.

— Да, хтела сам вам то рећи. Она је врло несрећна. Она вас моли за опроштење... за све што сте морали да поднесете због ње.

— Не, ја нисам ништа трпео због ње — одговори

млади човек каваљерски. — 'Ако је ту ко крив, то сам само ја... и нико више. — Она је крива — понови девојка — она се удаје

за једног трговца из Чачка. Тешка реч је пала, и Цаја обори очи, не смејући да види какав је утисак учинила.

ју: ЈДРРАРЕ И

| 4