Srpski književni glasnik

Ди

је

НУМА РУМЕСТАН. (15) ТХ ЗАБАВА У МИНИСТАРСТВУ.

— Ове дворане Министарства Просвете не може ни ђаво разведрити... Мора да се Фресинусов дух појављује ноћу.

Ова гласно изговорена примедба долазила је из једне групе младих музичара, окупљених око директора Опере, Кадајака, који је филозофски седео на једној плишаној клупици, наслоњен леђима о постоље Молиеровог кипа. Гојазан, полуглув, са седим, потшишаним брковима, он више није личио на окретног и живог импресариа Набобових забава, овај достојанствени кип са подадулим и безизразним лицем; само се по његовом оку познавао подругљиви Парижанин, пун свирепог животног искуства, чији се дух, као трновит прут са окованим врхом, прекалио у огњу позоришног живота. Али сада је био миран, засићен, једино испуњен страхом да не изгуби директорско место по истеку уговора, и зато је увлачио нокте, говорио врло мало, нарочито на овом месту, задовољавајући се да своје примедбе о овој званичној комедији отменога света зачини тајанственим осмехом.

— Боасариче, дете моје, питао је он полако једног младог, препреденог Тулужанина, од кога је скоро даван

' Пета де Егаузатопз (1765—1841), француски црквени беседник. Пр.