Srpski književni glasnik

Нума РУМЕСТАН. 91 један балет у Опери, пошто је само десет година чекао на ред, што нико није хтео веровати, — Боасариче, ти који све знаш, реци ми како се зове она“достојанствена личност са брковима, која пријатељски разговара са целим светом, и корача смирено за својим сопственим носем, као да иде на погреб тога излишног органа... Мора да је позоришни човек, јер ми је о позоришту говорио са извесним познавањем ствари.

— Не верујем, директоре... То ће пре.бити какав дипломат. Чуо сам га када је малочас рекао белгијском посланику да су дуго времена били колеге.

— Варате се, Боасариче.. То мора да је какав страни генерал. Малопре је беседио у једној групи виших официра, и гласно рекао: „Само онај који никад није имао велику војну команду, може рећи да...“

Е — Чудновато !

Лапара, кога запиташе у пролазу, прште у смех:

— Па то је Бомпар!

— (Опез асо Вотрага.!

— Министров пријатељ... Како то да га не познајете»

— Он је с Југа>

— Та, дабогме...

То је одиста био Бомпар, који се трудио да оживи забаву свога пријатеља разноврсним и неуморним разговорима, утегнут у једном скупоценом новом фраку с кадифеним зарукављем, са рукавицама у отвору од прсника. Још непознат у званичном свету, у коме се сада први пут појављивао, може се слободно рећи да је привлачио општу пажњу проносећи од групе до групе своје даровите измишљотине, своја сјајна привиђења, краљев_ ске љубавне историје, чудотворне доживљаје и борбе, победе на земаљским стрељачким утакмицама, — приче које су на свима лицима око њега изазивале исти израз чуђења, снебивања и неспокојства. У томе је извесно било доста повода за увесељење, али само за неколико

1 Ко је то Бомпар. Пр.