Srpski književni glasnik

92 Српски Књижевни Гласник.

личности посвећених у ствар, тако да ни Бомпар није био кадар да разгони досаду која је продирала чак до концертне дворане, једне огромне и врло живописне сале са двоспратним галеријама и стакленом таваницом, која је човеку давала утисак да се налази под отвореним небом.

Зелени украс од палми и банана са дугачким, непомичним лишћем, обасјаним лустерима, чинио је свежу позаднину хаљинама присутних дама, које су седеле припијене једна уз другу, по недогледним низовима столица. То је било право узбуркано море од погнутих и таласавих потиљака, плећа и руку, који су избијали из струкова као из крунице каквог полуотвореног цвета, од разних украса у коси, који су блистали као звезде, где се мешало преливање дијаманата са плавим одсевима црних коса и златним жицама протканим кроз плаве витице; ту су се видели профили с леђа, пуни здравља, са облим линијама од главе до бедара, или нежни, мршави стасови, који су се извијали из појаса притегнутног једном сјајном копчом, са дугим вратом око кога је била везана кадифена трака. А изнад свега тога лепршале су се шарене, блиставе лепезе, раширених крила, мешајући мирисе жућле гозеа и опопанакса са благим запахом белих јоргована и природних љубичица.

Досада која се огледала на свима лицима погоршавала се овде изгледом на два сата непомичног седења испред ове трибине на којој су били поређани у полукруг певачи у црним фраковима и певачице у хаљинама од белог муселина, стојећи непомично као пред фотограф ским апаратом, и овога оркестра сакривеног у жбуњу од зеленила и ружа, иза кога су вирили само вратови и главе контрабасова, који су личили на справе за мучење. О, ово мучење у музичким квргама! оне су га све добро знале; оно је спадало у ред досадних дужности њихове зимске сезоне и тешких кулука отменога света. Отуда, да се пажљиво тражило по целој огромној дворани, нашло би се једно једино задовољно и насмејано лице, лице