Srpski književni glasnik

"> у

-

.

ГР" Г

, |

= "

=+-——– ">>

94 Српски Књижевни Гласник,

Ах, у тами ове шуме кобне...

Почело је...

Љубав за музиком раширила се много у Француској од пре неколико година.: Нарочито у Паризу, недељни концерти, духовни концерти целе велике недеље, и читав низ приватних друштава, надражили су чула код публике, популарисали класична дела великих мајстора, и увели у моду музичко образовање. Али у самој ствари, Париз је сувише немиран, сувише разуман да би могао озбиљно волети музику, ту велику чаробницу која овлада вама, држи вас неме и непомичне, без иједне мисли, у таласавој мрежи од хармоније, уљуљкује васи успављује као море; и љубав коју Париз за њу показује, то је љубав каквога фићфирића према некој девојци на гласу, страст из моде и света ради, лажна и празна до досаде.

Досада !

То је извесно био основни тон овога концерта у Министарству Просвете. Испод извештаченог дивљења и лажно очараних лица, каква у отменом друштву показују и најискреније жене, досада је све више избијала, ледећи осмејак и сјај очију, и сваљујући се као мора на оне лепе и чежњиве положаје тела који су подсећали на птице кад стоје на грани или пију кап по кап. Једна за другом, преко дугих редова повезаних столица, жене су пљескале с напором, вичући „браво... божанствено... изврсно...“ да би се тиме колико-толико одушевиле, али су најзад ипак подлегале обамрлости која их је све више обузимала, дижући се као прамен магле из ове хучне плиме, и заклањајући неким велом равнодушности све вештаке који су се ређали један за другим на трибини.

А овде су међутим били сакупљени најчувенији, најславнији уметници париски, који су тумачили класичну музику са свом вештином коју она изискује, и која се,

1 Роман је изишао 1881 године. Пр.