Srpski književni glasnik

с

6 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

вице ударале брзо једна о другу, као да је била врло изненађена што види толико света. „Врући, врући, колачићи!“ певуше полугласно младићи из клубова, са оним мангупским гестом којим она пропраћа последњи стих од припева. Стара господа универзитетски професори прилазе ближе ужагрених очију, обрћући главу на страну ува којим боље чују, да им не би измакла ниједна двосмислена реч из познате лакрдије. МИ настаје право разочарење кад мали хлебарски калфа, својим оштрим и слабим гласом, почиње певати једну велику арију из Алкесша, научену од Ла Вотерове, која га сада храбри иза кулисе. Лица се развлаче, фракови напуштају салу, и опет почињу лутати, у толико слободније што их министар више не вреба, него се повукао у дало последњега салона водећи под руку Г. де Бо, који је био сав збуњен таквом чашћу.

О вечито детињаста љубави! Можете ви имати двадесет година адвокатске праксе, петнаест година посланиковања, бити толики господар своје воље да усред најбурнијих седница и огорчених упада сачувате своју хладнокрвност, као галеб који лови рибу усред буре, — ви ћете ипак, чим вас обузмсе страст, постати последња слаботиња и дрхтаћете кукавички, доведени дотле да очајно хватате под руку каквога глупака, само да не бисте чули ни најмању замерку учињену вашем идолу.

— Извините што вас напуштам... настаје одмор... и министар појури у дворану, враћајући младог чиновника у таму из које овај више никад неће изићи на видело.

Настаје тискање ка бифеу; и, судећи по разведреним лицима свих ових несрећника којима је сада повраћена слобода кретања и говора, Нума може веровати да је његова штићеница пожњела врло велики успех. Гурају се око њега, честитају му: „божанствено... изврсно“, али му нико не говори изречно о ономе што га занима, и он најзад задржава Кадајака који пролази поред њега, идући искошен, одбијајући људски талас својим јаким раменом, као каквом полугом.

а РЕЗЕ