Srpski književni glasnik

=>

ЈУСРО ЖЕТВЕ.

Овдје, под храстом, гдје се папрат сплете, Почивам самцат. Шуште рачве старе, Као да машу на чупаве чете

Облака раних што се тихо жаре И плове, тамо, преко поља тије“, По злату јечма и шенице јаре

Гдје трепти јутро и светлила лије, Пада по дрвљу и захвата села И раштркане колибице мије.

Низ голу стрмен пљуште хитра врела, Кб да би крупне рубине, што горе, По долинама разасути хтјела.

Тамо, у страни, под пламењем зоре, Виде се чељад, трсната и здрава, Ко тврда стабла на хрбату горе.

У поље слазе, гдје ријека плава Тече и класје жедно пије росу И по врбаку танка магла спава.

Погледај! Ко је мушко носи косу Преко рамена а струка му бедра Ресама бије. Женске, с њима што су,

| | | |