Srpski književni glasnik
102 Српски Књижевни ГЛАСНИК.
Грабље и виле држе; неке ведра И нејач малу. Већ чујем ђердана Звекет и видим трескају се њедра...
Ево све дружбе! Овдје, испод грана, Своја гнијезда гдје косовац гради, Гдје с букве шуште бајке давних дана,
Видим их, ходе. Пољски вјетар хлади, +; Повија густу траву испред људи || И јашмак диже са невјеста млади.
Ту су и мајке. Гле, једној са груди Е Њ% Голотрб мали пригб се и врео НЕ | Пружио руке за маком што руди. |
" >> |
„" Сви грабе брже, тамо, гдје се сплео, На домак стада и широке струге, Са златним класом клас златан и зрео.
Загрћу косци и живо се кладе
|
|
'
И Већ су на мети. И рукаве дуге |
| Који ће прије надкосити друге. |
Збацише с глава саруке и ваде | | Из водијера гладилице старе, 3 И хитром руком добре косе гладе.
Сад пблегоше и шенице јаре Покривају их врси уздрхтани И росни лако на зори се жаре.
| И косци косе, и док вјетар рани Ме х |; Повија класје, са жилава врата ЗЗ Мрсе се, вију, перчини им врани. |
И сикће коса и у сјају злата Откоси леже и рубини росе Трепте по зрњу оборена влата.