Srpski književni glasnik

ПРВЕ КУЛТУРНЕ ЛАСТЕ. 107

градом, ниже Калимегдана и стајало је под управом Драгутина Карлованског а учитељ пливања био је Алберто Драгонер. Пливалиште Карлованскога прво је почело "бележити метеоролошка посматрања, то јест пратило је топлоту воде и ваздуха и бележило је колико је у месецу било кишовитих, колико лепих а колико пријатних дана. Тако је 1847 година уједно и датум кад се у нас зачела опсерваторија.

Када ни овај посао Карлованском није пошао за руком, он се реши да отвори бакалницу. ИМ он је отвори, 1850 године, у кући саветника Стефана Стефановића на Теразијама. У тој бакалници он продаје прашак за буве, све фарбе, рафиниран зејтин за лампе, „брегеничне брусове“, швајцарски сир и харинге. Осим свега тога Карловански лечи и од шуљева. Али и поред свега тога, Карловански не заборавља своје панчевачке професорске способности и у огласу којим тражи шегрта, вели да тај у његовој бакалској радњи „прилику има не само материјално ову трговину изучити него и теоретична знања о истој себи прибавити“.

Таквих типова — као овај Пилер, који је најпре „изучени сајџија“, па после лије црвен восак, или као овај Карловански, који је најпре фабрикант сирћета, па професор Трговачке Школе, па илиџар и најзад бакалин било је тада пуно у Србији.

Да пређемо сад на даљи низ културних ласта, пошто смо се поводом овог Карлованског зауставили код 1839 године.

1840 године јавља се први странац књиговезац у Србији. То је „Шваба“ Лудвиг Винклер, код којега је доцније становао и на чијим рукама је издануо српски списатељ Јоаким Вујић.

Године 1841 јављају се већ дипломиране бабице, странкиње. Тако, најпре Пулхерија Клевертић (посрбила је презиме), „ексаминирана бабица“, која је „на Универзитету Пештанском бабичлук изучила“. Она се инсталише

| | | |