Srpski književni glasnik

Иво Ћипико. 19

рактерише „паука“, Ћипико је нашао и леп и вешт начин, и такве исте детаље, карактеристике и опсервације. Војкану, једној од жртава газда-Јовиних, треба новаца да плати порезу и „неке потркушице“. Но, газда Јова се брани да нема новаца, али би му зато дао тридесет „кварата“ кукуруза по шест динара, па нека то Војкан прода и подмири дужнике. Војкан узима кукуруз и нуди по вароши, али никоме није потребан. Војкану не остаје ништа друго до да га понуди самоме газда Јови. Газда Јова, који раније тобож није имао новаца, сажали се на Војкана и свој кукуруз који је продао по шест динара прекупљује по четири. Војкан, дгкле, даје сто осамдесет динара за сто двадесет, и то под познати приморски зеленашки интерес. Још нешто из начина који је Ћипико употребио при моделирању личности газда-Јове. ГаздаЈова има у вароши и своју крчму, и нарочито пази да они, који узимају од њега новац под интерес и еспап на вересију, свраћају у њу, и ту троше његов новац који је сада њихов. Зна се пак — то је врло карактеристичан детаљ — да газда-Јова прима од сељака који од њега траже услуге све могуће поклоне у пићу и јелу,и то шаље на продају у своју крчму. На тај начин, муштерија који је свратио у крчму, како моралише један стални гост те крчме. можда пије баш оно вино или једе ону пршуту коју је сам морао да поклони газда-Јови да би га умилостивио и одобровољио да му да новаца или еспапа. Овај и пређашњи детаљ показују како Ћипико уме, из сцене у сцену и дедуктивним путем, све више и све јаче да карактерише централну личност романа, служећи се, при том, једном сасвим модерном методом, оставити да се личност сама карактерише из разних ситуација и сцена кроз које се спроводи. Ова два детаља, покрај још многих других мање добрих, показују да ћипико скоро уме да моделише на начин којим су моделирани Харпагон, Меркаде, Чича Горио и Кир-Јања: снажно, и ако просто, јасно, и одређено. Ради карактеристике тих особина његовог талента, ево још неколико