Srpski književni glasnik

| %

ДИ у

== – %

Бре

120 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

примера. У За Крухом, после једног разговора између Марије и Ива Полића, Ћипико на изласку из ситуације поставља овако, у ставу статуе, Мва Полића: „Он гледаше за њиме нетремице; боли га, а нема ријечи да је задржи, док она закриљена сноповом сенком полагано одмиче у сунцу...“ Овако пластичних слика, које Ћипико обично оставља за крај ситуације, има неколико; али, ова је најкарактеристичнија, јер цела тешка и озбиљна њена стилизација одговара самој ситуацији. Није много мање карактеристична и опсервација коју је Ћипико дао кад, после прве брачне ноћи, Раде и Божица излазе из колебе: „Око њих лежаше сатрвен погажен снијег, и лијепо се види траг њихових ноћашњих стопа...“ (Пауци) Тај изненадни детаљ (...„и лијепо се види траг њихових ноћашњих стопа...“), који је у исто време добар и као пример за употребу контраста, даје овде нарочите дражи. Ћипико се, после онакве ноћи, баца на један детаљ који је, на први поглед, далеко од праве историје који, међутим, стоји у пуној вези са целом историјом, и на нарочит и дискретан начин везује два доба у животу Рада и Божице. Није рђава, ни обична, ни она опсервација кад Ћипико описује припреме Др. Мариеве за са: моубиство у приповетци Забад, додавши, кад се Марио баци у постељу: „.под се стресе, а на орману нешто цикну“; као ни опсервације које је Ћипико учинио кад се Антица венчава с Марком кога не воли (Аншица); као, најзад, ни опсервације које је дао описујући познате приморске суше (За Крухом).

(Наставиће се)

Бранко ЛАЗАРЕВИЋ.