Srpski književni glasnik

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД.

Јован СКЕРЛИЋ, СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ, ЊЕГОВ живот, РАД И ИДЕЈЕ. Београд, 1910.

(Крај.) ПЦ

Пошто је описао живот Светозара Марковића и дао слику његове личности, Г. Скерлић је имао још да изложи његове идеје. Што Г. Скерлића највише занима код идеја, то је утицај који су оне имале на људе, њихова популарна моћ. Због тога се најрадије бави оним идејама у које су људи веровали као у своја начела, које су имале моћи да изазивају одушевљење народа, које су биле узрок друштвеним потресима и историјским догађајима. То је што треба имати на уму да би се разумео начин на који он излаже идеје Светозара Марковића. Он не рашчлањава и не претреса Марковићеве теорије; он их даје у кратким, лапидарним формулама, у оној упрошћеној и популарној форми у којој су биле запамћене од публике. Одиста, на што улазити у појединости» Оне нису биле познате ни десетом делу Марковићевих следбеника, и то им није сметало ништа да му следују. Колико је њих из ближе знало како би изгледало то ново државно уређење на основи самоуправе, о коме је Марковић једнако говориог Њима се допадала идеја, да не кажемо реч, „самоуправа“ као таква, и они су је прихватили, не бринући о појединостима. Ко хоће да позна Марковићеве идеје онакве какве су дејствовале на људе,