Srpski književni glasnik

Т 4 |

122 Српски Књижевни ГЛАСНИК

ко хоће да их позна као „идеје-силе“, тај треба не да рашчлањава Марковићеве теорије, него, напротив, треба да их збије у оне велике речи, у оне звучне формуле, које су им биле спроводници код публике.

Овај начин који је Г. Скерлић изабрао за излагање Марковићевих идеја, има без сумње много добрих страна; у историјским студијама као што је ова књига Г. Скерлића, то је најбољи од свих могућих начина. Тим својим начином Г. Скерлић влада виртуозно. Он осећа народ, осећа публику, — има, као што би рекао Сент-Бев, популарну вибрацију; он се никада не вара, кад код једне теорије треба одвојити оно што је могло, од онога што није могло допрети до публике, — и зато, док читамо његово излагање Марковићевих идеја, нама се чини као да слушамо таласање гомиле, толико су оне дане у својој прилепчивој, популарној форми, у којој се као електрична струја преносе и разносе.

Али Г. Скерлић се не ограничава на излагање. Он даје и свој суд о Марковићевим идејама. Његов суд то је суд једног човека који је у своје време био Марковићев ђак, и који се свог старог учитеља сећа с узбуђеном благодарношћу. Он увиђа, истина, да, с чисто теоријског гледишта, Марковићеве идеје не изгледају увек тачне, али, по његовом мишљењу, то им не умањује вредност. Какве биле да биле, те су идеје имале огромног утицаја на духове; нико више од Марковића није учи. нио за „духовну формацију данашње Србије“. Идеје које су имале толико практичног успеха, не дискутују се више: као свака снага, оне се правдају самим својим успехом. И пошто данашња Србија, по мишљењу Г. Скерлића, представља велики напредак према некадашњој Србији, то би изашло да су Марковићеве идеје имале не само великог него и благотворног утицаја. М нашто, онда, идејама које су толико допринеле нашем напретку, чинити ове или оне чисто теоријске замерке 2

Критериум Г. Скерлића у оцени Марковићевих идеја сасвим се слаже са начином на који их је излагао. Те

; 3

~