Srpski književni glasnik

Књижевни ПРЕГЛЕД. 123 идеје које је излагао као „идеје силе“, он оцењује чисто по њиховим практичним резултатима. Ништа природније од тога, — и, на први поглед бар, ништа вештије од тога. Погрешне идеје, као и неморалне радње, најбоље се бране својим успехом. Ипак, кад вредност Маркови. ћевих идеја хоће да се цени не по њима самима, него по њиховом утицају, треба видети из ближе у чему се тај утицај састојао. Лично, ја не верујем да је он био тако велики, а још мање тако благотворан. Ако сам добро разумео Г. Скерлића, он налази да је Марковић утицао двојако : (1) као морални учитељ; (2) као политички радник. Да видимо прво моралног учитеља.

Као морални учитељ, он је био у главноме проповедник алтруизма. Његов морални идеал види се оличен у његовом „бољем човеку“. Марковићеву концепцију „бољег човека“ Г. Скерлић резумира овако: „Бољи човек, то је створење које има моралнога идеализма и велику количину оне „љубави према људима“ о којој говори Чернишевски; то је човек који својим духовним напорима „Оослобођава сама себе“, и који се, ослобођен и облагорођен, подигао у висину чисте мисли и вишега морала. Један тако развијен и препорођен човек не може да трпи лаж, таму и неправду око себе, и његов интенсиван морални живот продужује се у експансивну социјално етичку акцију. Бољи човек, за то што види да су „лична срећа човекова и срећа човечанства у потпуној хармонији“, неизбежно постаје социалист“. Овде има од свега: од индувидуалистичког рационализма философа ХМШ века и њихове вере у једну природну хармонију коју наш разум, ослобођен од предрасуда, треба само да увиди; од Бентамовог утилитаризма; од Контове љубави и идеалисања човечанства; од руског нихилистичког пожртвовања за идеју и потпуног одрицања своје личности, — све то помешано заједно у један на хладној рационалистичкој основи егзалтиран алтруизам. Бољи човек Марковићев јесте један човек који не живи за своје личне интересе него за опште корисне идеје, један

| | | | | [ |