Srpski književni glasnik
жао
|
ПЕРВРОДИЦА, Ба. РАДА Ен Мич = ~ ~.
126 Српски Књижевни Гласник.
највише допада од Марковићевог учења, није оно што се највише допадало и Марковићевим следбеницима. Ја припадам може бити последњој ђачкој генерацији која је још стајала под Марковићевим утицајем (та је генерација приредила, 1888, једно издање његових списа), и могу на основу властитог сазнања да тврдим које су његове идеје биле најрадије примане. То нксу његове алтруистичке већ његове материалистичке идеје. Јер, проповедник алтруизма, Марковић је био, у исто време, и популаризатор материалистичке философије. Митериалистичку философију Марковић је разумевао на начин једног бистрог ђака. Његови следбеници, који су се с том философијом упознали прво кроз ње: гове списе, разумевали су је на начин једног ђака који не би био тако бистар. Та идеја да у целој природи владају исти закони, да ти закони не истичу ни из какве више божанске воље, него „из својства материје и снаге што састављају васиону“; да човек није никакав изузетак у природи; да и он потпада под законе који владају органским светом; да између њега и осталих животиња може бити разлике само у ступњу а не у суштини, — та идеја сасвим је помела наше младе материалисте.
Они су одмах покушали да своје материалистичко гле-.
диште примене у свакидашњем животу. У свему ономе што се око њих дешава, они су се усиљавали да виде само нужно дејство природних закона, строго детерминисане појаве, једну просту трансформацију материје, речју нешто што не треба да нас ни изненађује ни узбуђује. С том тобоже научничком хладнокрвношћу, они су желели, премда нису увек могли, да приме чаки оне ствари које су се њих лично тицале. Код њих се могла видети иста она усиљена равнодушност, извештачена неосетљивост, напрегнута флегматичност, коју је Тургењев тако лепо описао код свога Базарова. У својим успоменама, Јован Суботић прича о једном младићу из социалистичке генерације, који је, доследан у свом материализму, оставио мртвог оца код куће, и отишао
пољана 5 ззетињвннсаааоекнћаљииин
аи