Srpski književni glasnik

Књижевни ПРЕГЛЕД. 129

алтруисти стога што су држали да је наука доказала да једно алтруистичко, односно социалистичко друштво најбоље одговара нашим правилно схваћеним личним интересима. Њихов алтруизам није значио „љубав према ближњем“; он је био сасвим неосећајан и почивао на чистом рачуну. Зато ни њихови алтруистички принципи нису били дугог века. Чим су ти млади људи стекли мало више искуства, и видели да је социалистичко друштво још далеко, а да у друштву оваквом какво је, сваки граби за себе, — они су престали бити алтруисти. Али, како им је њихов цинизам остао и даље, ти промашени „бољи људи“ показивали су у борби за живот једну нескрупулозност већу но обичну.

По мом мишљењу, сав успех који је Марковић имао као морални учигељ, своди се на то ширење материалистичких идеја међу младим људима, које су код њих, због њихове младости, а и извесних наслеђених антикултурних склоности, имале наопако дејство. Ко хоће себи да да рачуна о томе шта је Марковић значио као морални учитељ, нека се сети великошколца седамдесетих и осамдесетих година (у време, од прилике, од пунолетства краља Милана па до његове оставке). То је био један младић који поштује само природне науке, све друго презире, а нарочито лепу књижевност ; који се ослободио свих предрасуда, свих социалних и културних лажи; и стога држи да треба да буде неваспитан, распуштен, и бруталан; који из начела не носи кравату, и увођење у сексуални живот сматра као акт високог просвећивања. Тај тип незрелог циника о је ду. ховно дете Светозара Марковића; шо је он створио као морални учитељ. Заиста, то није било бог зна шта.

Да пређемо сада на Светозара Марковића као политичког радника. На политичком пољу његов утицај изгледа несумњив: он је, кажг се, отац радикалне странке. У истини, радикалну су странку створили Никола Пашић и Пера Тодоровић; без њихових организаторских и агитаторских способности, по самим чланцима и књигама

9