Srpski književni glasnik

130 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Светозара Марковића, она не би никада постала. У осталоме, баш и да се узме да је радикална странка његово дете, то је једно дете које ни мало не личи на свога оца. Одиста, шта је радикална странка остварила од Марковићевог програма Апсолутно ништа. ИМ може ли се овда рећи: Марковић је имао огромног политичког утицаја, јер је створио једну политичку странку, која је сав његов програм одбацила као непрактичан. Највеће историјско дело радикалне странке јесте овај парламентарни режим који данас имамо. Јели Светозар Марковић, шо хтео» Он је, истина, говорио о скупштинској влади, али не у једној буржоаско-бирократској држави, него у једној држави слободних сељачких општина. Сем тога, у чисто техничком смислу, он није био за парламентарни режим, него за конвентовски, — за владу скупштинских одбора, а не за владу одговорних министара. Радикални парламентаризам није ни најмање надахнут Марковићевим идејама; то је само логично продужење оног што су либерали, највећи Марковићеви противници, започели о Св. Андрејској Скупштини. Рећи ће се можда: ако не сада, а оно у свом почетку, радикали су се држали Марковићевих идеја; они су с Марковићевим програмом иза: шли пред народ, и, благодарећи том програму, добили ону велику популарност од које и данас живе. Први програм радикалне странке без сумње је састављен у Марковићевом духу; ипак оно што је код Марковића било главно: завођење општинске својине земље и сељачког колективизма не налази се у том програму. Од Марковићевог учења одбачен је сав конструктивни део; задржан само негативни део: његова критика бирократског система. Тај негативни део допао се сељачкој маси особито, али то је било само стога, што је сељачка маса, и пре Марковића, мрко гледала на чиновнике; било је сасвим излишно износити јој теоријске разлоге противу бирократског система; она је и без тих разлога била готова да на тај систем виче. Што је најлепше, чаки тај негативни део Марковићевог програма, који јој се

ава