Srpski književni glasnik

иначе допао, сељачка је маса разумела погрешно. Ја наводим самога Г. Скерлића. „У првом часу“, каже он, „још почетком седамдесетих година, био је основни неспоразум између оних који су повели покрет (то јест радикални покрет) и саме сељачке масе Млади социјалисти и демократи, напојени модерним идејама слободе и федерализма, објавили су рат полицијској држави, и под њихову заставу дошле су велике сељачке масе још у атавистичким инстинктима својих предака пастира и хајдука, које су вековима живеле слободним животом, и које су без историјски створеног осећања целина, без социјалне дисциплине која долази као последица социјалног живота, мрзеле сваку организацију и бунили се противу државног рада (реда2) у опште. Светозар Марковић је хтео уништење бирократске државг и стварање савеза слободних општина и задружне својине за то што је гледао у Зудућност; сељачке масе које су са њиме пошле буниле су се против државе као против организације у опште, хтеле су да сачувају своју општинску самоуправу и примитивне форме живота, зато што нису хтели напред, што су се грчевито држали прошлости.“ Ово је сасвим тако. Ја се питам само једно. Да ли се за једног писца који је постао популаран само на основу једног овако потпуног носпоразума, може тврдити да је имао велики утицај. Зар његов утицај није више привидан него стваран» И кад се још узме да је, у име Марковићевих идеја, изазван код народа један у основи назадњачки покрет, реакција старих патриархалних навика противу новог државпог уређења, — да ли се онда Марковићев утицај, у колико га је било, може сматрати као благотворан 2

После свега овога, ја мислим да смем рећи да се Марковићев утицај прецењује. Марковић је имао већи глас него утицај. Оно што су интелигенција и народ у исшини асимиловали од његовог учења, није било много, па и то што су асимиловали, није било његово најбоље. Под његовим утицајем, интелигенција је слабо постала 9“

Књижевни ПРЕГЛЕД. 181