Srpski književni glasnik

~

-

О ЕР

Гк (у %

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД.

ГОСТОВАЊЕ ОПЕРСКЕ ТРУПЕ КРАЉЕВСКО ЗЕМАЉСКОГ ХРВАТског КАЗАЛИШТА У ЗАГРЕБУ. (Крај.)

Осим веризма највише је овладао репертоаром и расположењем публике један стил који има специјално преимућство да ласка публици, и да јој се удвара: стил „Велике Опере“. Његова суштина је ефекат, и музички њ драмски, и на сцени и у декорацији. Само ефекат. Не да се њиме користи уметник ради убедљивијег израза својих виших интенција, него просто ради ефекта, ради деловања на публику која од уметности тражи само задовољства. „Аида“ је један корак даље у овоме стилу. Она нема само ефеката него и збиља одличних драмских места. Богатија је у томе погледу од свега Мајербера, Халевиа, Боалдјеа, Белиниа и Спонтиниа. А то је зато што је Верди драматичар од расе; поред Р. Вагнера, он је један од најјачих прошлога века. „Аида“ је постала 1871 године, дакле у доба када је уметност Р. Вагнера добила сва права, и када се сам велики реформатор преселио у Бајрајт да одмах после годину дана (1872) удари ка: мен темељац великој згради свога позоришта, које ће, јединствено по својој конструкцији, бити у стању да очува код публике непосредан интерес за његово дело: Сезапи кипу ћуегка и да ниједнога тренутка не поколеба у слушаоца илузије, које су потребне ако се хоће да остане у оној пријатној обмани која дочарава