Srpski književni glasnik

У

136 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

вица, духа и живота, једна је б2значајна радња, позајмљена од Голдонија: домаћи мир у кући једнога младога парг мутио један облачак дима од цигарете коју страсно али тајно воли млада Сузана, женица графа Жила. Та мала радња је тако оживела музиком Волффераријевом да је с правом освојила све позорнице и сву светску публику. ЈБубоморнога графа Жила играо је одлично Марко Вушковић, графицу Сузану једна уметница одличних квалитета Ирма Полакова, а мутавога слугу Сантеа дао је са много комике Бојничић.

Словенска установа је завршила своје гостовање словенским репертоаром: Сметанином, „Проданом Неве. стом“ и Чајковсковим „Евгенијем Оњегином.“ „Продана Невеста“ је и раније била позната београдској публици, и увек јој је била симпатична. Та прва национално чешка опера маестра Сметане је уједно и једно од првих дела које је пронело глас музикалног чешкога народа по свету. Она је пуна народног живота и у радњи и у музици. Осим тога има тако много генијалнога вица и зрелости у себи да је Сметана од премијере „Продане Невесте“, која је била 30 маја 1866 године, постао уметник о коме се говорило.

Али „Евгеније Оњегин“ од П. Чајковскога је мало коме био познат, и због тога је његов успех био и већи, јер је многи очекивао нешто скромно, а добио раскош уметничких идеја као накнаду за то, богатство у колориту, у националном тону и лирици и, што је многе изненадило, у драматици. Јер чисто је невероватно да је једна тако еминентно лирична душа као што је била Чајковскова могла да створи толико силних драмских момената, а нарочито последњу слику: када је оронули и смрвљени Оњегин дошао у Петроград после дуго, дуго година и нашао опет Татјану али као жену кнеза Гремина. Дошао јој кришом једнога јутра у богате одајеи у њему се пробудила стара дивља снага, и он хоће њу — Татјану, и после много попуштања и одбијања, у тренутку када су се нарави највише узбуркале, она се