Srpski književni glasnik

152 Српски Књижевни Гласник.

ослободитељском логору стање је овако: радикали, као Каравелов, „једним оком гледају на Бугарску, а другим на Србију“, републиканци и социјалисти, као Ботјов, обраћају сву пажњу на широке масе бугарског народа, на бугарску сиротињу која има да буде главни носилац бугарске, у исти мах и националне и социјалне револуције. Каравелов је брижљиво одржавао своје старе и јаке везе са српским либералима у Београду и у Новом Саду. Поводом тих веза, Г. Клинчаров саопштава једно до сада необјављено и врло интересантно поверљиво писмо које је Светозар Милетић, из вацкога затвора, 7 јуна 1871 године, писао Каравелову. Писмо гласи:

„Драги КАРАВЕЛОВ,

Србин који вам ово писмо преда, Црногорац је, Пера Матановић, човек који је у ратовима Црне Горе и Херцеговине противу Турака бијо увек у првом реду, који је одушевљен за борбу ослобођења наших народа на истоку, који има лепога гласа у Црној Гори и Херцеговини, и готов да одпочне бој га ослобођење, тако, да ће и владе у Србији и Црној Гори прискочити морати.

Разговорите се и договорите се са њиме. Ако будемо чекали на иницајативу влада, по свој прилици да ћемо дуго чекати.

Код мене је бијо Ценовић, и после тога Ђока Блајковић, који је и на Цетињу бијо. Отуда је добру наду понео. Писао ми је да пишем Браћану, но ја мислим да ћете се ви боље моћи усмено с њим договорити, него ја преко писма. Ако за добро нађете, упознајте и Перу Матановића са Браћаном.

Влајковић ми пише да сте били с њим у Београду, после његовог доласка са Цетиња, и као да сте ви са Ценовићем у заваду дошли. Не знам шта би томе узрок бити могао. Ценовић ми је говоријо, да сад не би било згодно време и због тога, што би се држало да је Русија подпалила рат. Ја пак мислим, да се то сад не би могло држати, кад се зна да је Русија у неком, ма и неискреном пријатељству са Портом. Но нека држи ко шта хоће, ми не би требало да због тога оклевамо, што ће неко и неко у Европи држати да је то руски посао. Наши непријатељи увек ће то тако изнашати, ма да су и уверени да није тако. То им у рачун иде. Ми не треба да се на то обзиремо, ни од тога зазиремо. Русија неће смети Турчину држати страну против нашег народа. Дакле, гледајте шта ћете. Крајње је време.

Матановић мисли да би добро било, да ви Бугари примите једно десетак Црногораца у вашу војску, једно, да народу свеза наша очевидна буде, друго они би доста охрабрењу придонели, а ако ви хоћете, нека и десетак Бугара помешају се међу Црногорце и Херцеговце.