Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ. 1583

Недајте се од српске владе за нос вући. Као да су Ценовића умекшали, тако ми се чинило из његовог разговора. Што се мене тиче, ја ћу бити на мети, Поздрављајући вас остајем Ваш искрени пријатељ

СВЕТОЗАР МилЕТИЋ. У Вацу, у затвору, 7-19 Јун. 1871.

Р. 5. Матановић стоји на челу Црногораца и Херцего-

ваца, који неће дуже да чекају и који хоће да бој отпочну“.

Г. Клинчаров и сувише улази у идеје свога јунака

и потпуно дели његова сумњичења и антипатије према Каравалову. У горњем писму Г. Клинчаров види доказ српске неискрености! Ваљда не у том што Милетић саветује неповерење према српској влади, и што тражи потпуну кооперацију и Срба и Бугара на делу ослобођења! И Г. Клинчаров љутито пребацује Каравелову . „србоманство“ и, као Ботјов, пун је гњева што су људи око „Независности“ тражили новчану помоћ од српске владе. Српски либерали су, вели он, водили у првом реду само уску националну и династичну политику. Док су „бугарски легионари умирали на српским пољима“, шта су чиниле Србија и српска династија за Бугарег Сем Панајоте Хитова, нико (7!) од бугарских револуционара није у Србији нашао заштите. Левски је 1868 године у Зајечару био затворен што је „тамошње Бугаре“ позивао да гину за бугарство и да оружани прелазе границу. Г. Клинчаров наводи једно мишљење новосадске „Заставе“ од 1867 — што би требало верификовати, по коме Бугари не могу бити образовани и слободни, јер су за то само Срби достојни. У опште, Г. Клинчаров наивно закључује да су бугарски револуционари грешили што су хватали везе са Србијом. „Грешка бугарских револуционара и хајдука — ако ту може да се говори само о грешки — састојала се у томе, што нису знали са киме имају посла и с ким да праве савезе, Са

српским хајдуцима — да, али са српском државом и државницима — не; с угњетеном масом — да, али са династијом и њеним помоћним оруђима — не!“

Улогу Каравелова међу Србима Г. Клинчаров је са-