Srpski književni glasnik

СИВА ЕСКОМ

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Књига ХХУП, Број 3. — 1 двгуст, 1911.

САМОЋА.

Преда мном стоји расклопљена шахова даска, и на шареном паркету треба да се одигра пропаст једног краља. С оне стране где су црне фигуре, столица је празна; беле фигуре су моје, и у четири вучења требала бих да савладам уображеног противника. Задатак није одвише компликовано замишљен, скица комбинације је на први поглед јасна као што су, рекла бих, сви у парном броју вучења скомбиновани примери математички некако уочљивије диспонирани. — Бели топ је одређен да буде црна судбина непријатељу, и од злурада задовољства као да се још више но обично зацаклила дежмекаста његова округлина. Дошло ми жао мрачног црног топа и елегантног вранца, и решим се да померим ситну судбину политираних јунака. Помакнем бељца за један даље од црног пијона, и пред очима ми се стаде исплетати нов, додуше заобилазан, но врло занимљив нападај. Повучем двапута брзо и смело, али се одједаред нађох пред неочекиваном алтернативом: или да изгубим једну фронтску фигуру, или да допустим да ми се поносити парип 1