Srpski književni glasnik

ИРАН Ми - ~ ме

НУМАРУМЕСТАН.

1Х ЗАБАВА У МИНИСТАРСТВУ,

Мало даље, Г-ца Ле Кеноа, око које се образовао велики круг, препоручује свога добошара једноме страном дописнику, дрског и простачког лица, преклиње га да сачека крај концерта, грди Межана што јој не по. маже, назива га лажним јужњаком, французлијом, отпад Ником.

У групи поред ње, води се политичка препирка. Једна уста пуна мржње сикћу запенушено, жваћући речи као куршуме, да би биле што отровније:

— Све што само најпревратнија демагогија...

— Марат консервативац! чује се један глас, али се реч губи у нејасном жагору и звекету тањира и чаша, које одједном наткриљује звучни глас Руместанов:

— Брже, госпође, брже... Пропустићете сонату у Р-дигу.

Мртва тишина. Дуга поворка раширених шлепова опет почиње пролазити кроз салоне и тискати се између низова столица. Жене имају очајна лица, као робиње које се враћају у затвор после једног часа шетње по апсанском дворишту. М опет се гомилају ноте, ређају концертни комади, симфоније. Лепи Мајол опет почиње да испреда нечујни звук, Ла Вотерова, да додирује отпуштене жице свога гласа,