Srpski književni glasnik

172 Српски Књижевни ГЛАСНИК,

_— Седите мало, имам нешто да вам кажем... Са одобрењем мога министра...

Он се смешио, сав узбуђен, и видећи његове дрхтаве усне, Хортензија разумеде, и диже се нагло:

— Не, не... вечерас не. сад не могу да саслушам ништа, играм...

И она се удаљи узимајући под руку де Рошмора, који је био дошао да је одведе за котиљон. И он је био заљубљен; подражавајући непрестано Лапари, добри младић се усуди да и он учини једну изјаву, на што Хортензију обузе луда веселост, која се ковитлала око ње по целој дворани; и чим се заврши фигура, она приђе сестри и рече јој тихо:

— Лепо нам иде... Нума је обећао моју руку свој тројици својих секретара !

— А кога си од њих ти изабрала 2

Њен одговор изненада заглуши бат добоша.

— Фарандола!... Фарандола!...

Једно изненађење које је министар спремио својим гостима. Фарандола, да заврши котиљон, Југ у пуној мери!... Али како се то игра:2... Руке се привлаче и хватају, салони се најзад мешају. Бомпар озбиљно показује: „Овако, госпођице“, преплићући ногама; и фарандола, коју води Хортензија, вије се кроз дуги низ салона, праћена Валмажуром, који свира достојанствено, поносећи се својим успехом и погледима које привлачи његово срчано мушко држање и живописно одело.

— Како је леп! узвикује Руместан... Како је леп!... Прави грчки пастир !

Сеоска игра протеже се из сале у салу, све већа и и живља, гонећи Фресинусов дух. Личности са великих тапета рађених по Бушеу и Ланкреу,!' оживљују, пробуђене старинским аријама; и играчима се чини да у њи:

1 Француски сликари и гравери из средане ХУП века. Пр.