Srpski književni glasnik

ЈОВАН СТ. ПОПОВИЋ О ПАТРИЈАРХУ ЈОСИФУ РАЈАЧИЋУ.

Познато је да Јован Ст. Поповић није одобравао ратни покрет српски у Мађарској Буни, 1848 и 1849 године.

На више места у „Даворију“ (1854), а нарочито у песми „Година 1848“ (страна 30, 1 издање) истиче се Поповић као пријатељ и проповедник мира, у коме ће само народи (првенствено у Аустро-Угарској, где их је највише и најтешње измешаних), по узајамном споразуму, на основи хришћанске љубави и хуманости („човечества“) а природном еволуцијом, — моћи остварити своју срећу; у колико се она даје постићи на овом свету. („Гробље“, страна 20). Још боље и непосредније види се из „Даворија“ да је Поповић противник рата и, нарочито, револуције јер у њој се, по њему („Година 1848“), само сујета и себичност користе глупошћу да тобож униште једно, мање, зло, а у ствари да створе још веће. Тако је (он ту наводи обилно примера) у Риму убила мудрог Цезара, под видом да очува слободу и републику, а у ствари да доведе аутократу Августа, тиране Нерона, Каракалу; као што је и у Француској погубила Луја ХМ! да доведе Наполеона. :

С таквим идејама, Поповић, наравно, није могао

" одобравати ни крвави и пламени, а, како је он одмах

прозрео, и бесциљни, промашени Српски Покрет 1848 и 1849. Опортунист у политици, колико се у опште мешао у њу, он је, заиста претерујући у одрицању сваке узви-

12%