Srpski književni glasnik

О НЕМЦИМА. 191 што су у раније доба Рајну прелазили Гали а у доцније Германи. (М Шепћо!: 1. с. Ц, 104 и Гатргесн:: |. с. 1, 64).

Цезар је први који не само прави јасну разлику између Германа и Гала, већ је и нарочито истиче. Он једанаесту главу шесте књиге свога дела о галском рату („Соттелтат! де ђеПо гаШсо“) почиње изречном изјавом да хоће да говори о обичајима Галије и Германије и о разликама између Гала и Германа. И он збиља искупљује своју реч доста исцрпном карактеристиком. Пошто је читавих десет глава посветио описивању Галије и Гала, он двадесет прву главу почиње речима: „Германи много одступају од ових обичаја“, прелазећи на тај начин на описивање Германа и њихове земље, које пружа читав низ занимљивих података.

Цезарово изношење је у главноме по Германе не: повољно, и то у толико више у колико он свуда прави утисак објективног посматрача који мирно саопштава своје опаске. У опште је његово целокупно излагање само развијање његовог раније (књига прва, глава 38) сумарно изреченог мишљења да су Германи „дивљи и варвари“ (ћопипез јеп ас ђатап). По његовим речима (књига шеста, глава 21), Германи од божанстава знају само за она која виде и од којих имају видних благодети, то јест за сунце, ватру и месец; за остала нису сазнали ни по имену. Цео живот састоји им се из лова и војничких вежбања; од малена се навикавају на напоре и издржљивост. Они који врло дуго остану нежењени имају код својих врло велики углед; по једнима се тимг учвршћује узраст, а по другима снага и мишићи. Сазнати шта је жена пре двадесете године сматрају за једну од најсрам· нијих ствари. Полна разлика се не крије, јер се по рекама купају помешани, имајући на себи коже или мале покриваче од крзна, под којима велики део тела остане наг. (Глава 22). Земљорадњом се не баве, а највећи део њихове хране састоји се из млека, сира и меса. Нико нема одређеног земљишта, нити својих међа, већ сваке године власти и прваци одређују земљу појединим пле-