Srpski književni glasnik

Књижевни ПРЕГЛЕД. 203

дана („У огњици“), дјетињских игара и малих пријатеља. У пјесмама „У огњици“ није описана толико тјелесна немоћ колико, ваљда, душевна криза. Сања о породу који ће „питат крвцом из својих рана“. Превалио је кризу и нашао сврху живота којој се сав посветио, наиме поезију :

Пјесници, сни су ваши вјесници и претече

времена очекана, милиња обећаних,

ваше су тужбе јаук људскијех покољења,

ваше су срџбе као громови у олује,

а мисли ко лавићи те с пећине сртају. >

(Страна 72). („Пјесницима“).

Некоји хрватски критици прогласили су Назора модерним „Хеленом“. Он важи, скупа са Владимиром „Видрићем и Миланом Беговићем, као пјесник радости и ведрине. Ријеч „Хелен“ пријети да се у хрватској књижевној критици изроди у шупљу фразу. Досад је неко. лико неједнаких пјесника проглашено „Хеленима“, а да се тачно не зна што неки мисле с том ријечи. Назорова Лирика не потврђује ни оно друго мишљење, по ком би он био пјесник саме радости и ведрине. Баш у пјесмама у којима говори изравно о себи има доста сјете, сумња и незадовољства. Највише је песимистичан у другом, трећем и осмом циклусу. Трећи (Пред храмом), који би имао бити неки тумач Назорове поезије, на жалост није потпуно јасан. Осми циклус је пун патриотскога песимизма и болне сатире. Пјесник зове своје земљаке нека се поврате онамо гдје се њише „прастари славенски дуб“, у ону земљу високу „с које се у безброј ријека распрши вељи нам род“.

У осталим циклусима (М—1Х) све више се губи персонална нота. Пјесник, незадовољан данашњицом, иде | маштом у прадавна времена, у свијетове индијске, јеврејске, хеленске и славенске митологије, у земане библије и повијести, гдје његова смиона машта налази жељене пропорције за грандиозне слике. У такову имагинарном свијету губи се пјесникова сјета и прелази у ве-

“