Srpski književni glasnik

> у и: 4 џ прав.

ј Т : 5

Књижевни ПРЕГЛЕД. 205

И прошла си кроз безброј руку, пред безброј очију, усана, сред плача, химна и пеана, кроз тихи мук, кроз вај пи буку.

У бићу твоме сто трагова гр јеха, боли и милине; кад посмјех на твом лицу сине гледамо вјечни драж богова. (Страна 22). („Химера“, УП.

„Лијепа плава звјерка“ (у циклусу Диширамби) симболизује грчку Хелену, гараву Суламит, Клеопатру, Изолду, Роландову Анђелику, дакле жену и љубовцу уопће. Некоје Библијске Легенде („Рахела“, „Рута Моапка“, „Авизага Сунамка“, „Усортесана“), епско-лирске пјесме: „Лоза“, „Ружа“, „Шипак“ (у циклусу Синопсис) и Гаау Соата

имају такођер опћенит и симболски смисао о жени, љу-

бави, материнству и љепоти. У најљепшој Назоровој библијској легенди Жене Галилејке, пет јеврејских жена, пењући се на калваријско брдо, оплакују у мртвом Исусу свога пријатеља и заштитника. Има нешто Ренанова схваћања на тој једностраној, финој слици:

Је л збиља укочен, мртав онај, кој прореко сретно краљество, у којем жена биће ко родна

лозица сред врта, пород њезин ко маслине гране богатих око столова, у којем тко плачем сије

уз пјесму љетину жање...

Велика је штета да вањски облик Назорових пјесама не одговара увијек њиховој нутарњој вриједности. Назор не зна или неће да се подвргне нужној дисциплини, не држи се свеђ онога што пјесму чини пјесмом, а с друге стране свакојако експериментира. Куша најразноврсније пјесме и метре, којих је у његовој Лирици до четрнаест: од шестерца до шестнаестерца. Најдражи су му стихови, изгледа, четрнаестерац, шестнаестерац и хексаметар. Ти дуги стихови, који се свечано слијевају у пластичне слике јаких шара, и одговарају пропорцијама Назорових пјесама.